РАСКОВНИК
бета
  Речници  Исечци  Претрага  Мапа  О нама Пријави се
  РАСКОВНИК
бета

Српски рјечник

твр̑д , твр́да , твр́до  ( твр̑ди̑ , да̑ , до̑ , comp.   твр̏ђи̑ )
1.
  hart , durus .
2.
  н. п. град, конац ,   fest , firmus .
3.
  тврд од зиме ,   der die Kälte ertragen kann .
4.
  (у Дубр. )   н. п. јело, јуха ,   dicht , densus . cf.   [vide]   густ   [1] .
5.
  knickerisch , karg , parcus .

Речник косовско-метохиског дијалекта

твр̑д , твр̑да , твр̑до  прид. :   По твр̑д  и̏ч не мо̏же да би̏дне.  — Твр̑д  кај ка̏мен, че̏лик и сл.  — Ова̑ј несре̏тни чо̏век ме̏ђер бе̏ше би̏јо твр̏ђи  од ка̏мена.  — У̏ тврдо  да зна̑ш   (тј. поуздано) . — Ова̑ј То̏ска мло̏го је твр̑д  чо̏век   (тј. скуп, шкрт) . — У В. и Br. Iv.   tvȓd , tvŕda (tvȓdî  комп. tvȑgjî)

Речник дубровачког говора

твр̏д , твр̀да , твр̏до  придј.
1.
  чврст.  –   Ко̏ра на о̀расима је ве̏ћ твр̀да.
2.
  окорео у неким својим опредјељењима.  –   О̑н ће ти би̏т твр̏д не̏пријатељ. 3.   шкрт.  –   Твр̀да је о̀на, не̑ћеш о̀д ње̄ ди̏на̄ра ѝзвӯћ!

Речник говора Прошћења

твр̑д , твр́да , -о  —
1.
чврст.  —   Тврд је ови камен, не може се разбити.
2.
  штедљив, шкрт.  —   Тврд је он на пару.
3.
  храбар.  —   Тврд је на пушку, не попушта.