Српски рјечник

лѐген , *  m.   vide   леђен .

Речник косовско-метохиског дијалекта

леге̑н  и ле̏ген , леге̏на  м.   лавор, понајчешће од бакра :   Тана̑ ле̏ген  про̏би.   Пећ.  — Да̑јте и̏брик и леге̑н  да се поси̏пемо.  — У В.   лѐген  и лѐђен  м. , у RJA. 1. lègen  и lègeń  м.   Реч је узета из перс.  језика преко Турака legjen  им.   суд у коме се пере, мије, може бити од разног градива па према томе и добија посебне називе.