(у Дубр.)викати као телал, н. п. кад ко што изгуби или нађе, ausrufen, praedico, praeconium facio, evulgo. Ондје је обичај кад ко што изгуби или нађе, да да слијепцу коју крајцару те викне по свијем улицама шта је изгубљено или нађено, и ако је што нађено, каже се гдје је, него онај чије је да дође и да донесе биљегу (т. ј. докаже) и да узме; ако ли је изгубљено, да донесе и да узменаљежбу. За времена републике био је одређен човјек који је овако личио, и звао се здур.
3.
(у Ц. г.)крв на кога, т. ј. казати да ју је он учинио (т. ј. убио човјека), des Mordes beschuldigen, caedis arguo.