на́љежба, f.(у Дубр.)das Findelgeld, praemium quod datur illi qui rem cujus perditam invenit. Кад ко што изгуби, он плати слијепцу (који сједи на градскијем вратима и проси) неколике крајцаре, те 2личи2 по граду и около њега, т. ј. виче иза гласа: „ко је то и то нашао, нека донесе и узме наљежбу с благосовом“. А често се догађа да и онај који што нађе, плати слијепцу, те личи, говорећи: „ко је тада и тада ту и ту што изгубио нека донесе обиљежје и дође узети“, cf.личити[2]