Српски рјечник

ло̑нџа , *  f.
1.
  (у пјесмама)   die Terasse (auf dem) Dache) : На лонџи  је седамнаест ага .
2.
vide  [ вијеће ] вијећа :   Међу њима од Удбиње Зуко  — У поноћи учинио лонџу .

Речник косовско-метохиског дијалекта

ло̑нџа , е  ж.   скуп, веће, али махом о неком рђавом послу .   Тајни састанак на коме су се муслимани договарали против хришћана :   И Сулема̏нага je, чини̑ ми се, уле̏го у ту ло̑нџу .  — Гле̏дај, да те не ту̏ру у ту̑ ло̑нџу .  — У В.   ло̑нџа  ж. , у RJA. lȏnǵa  ж.   Тур.   lonǵa,   од итал.  речи loggia   ложа ; место где су се чланови једнога еснафа састајали и већали под председништвом свога еснаф. старешине ;   фармазонска ложа .     У ЕЧ., VII, 396 има ово место:     Bir musanȃ lonǵa gjörsegi var. Her kapu önlerinde lonǵa qüšqlerinde oturub bir haj ve huj noybet beqlerler (Има једна уметнички израђена лонџа веранда. Пред сваком капијом (мисли на град) седе по лонџа киосковима и ту уз весеље чувају стражу).

Речник говора јужне Србије

ло́нџа  ж   ( тур.   lonca )   бесплатна гозба.   „Мило́јко бил цел ноћ на ло́нџу и мло́го јел и пил”   ( Ново Село, Варденик ).
Ло́нџа  м   мушкарац из рода Лонџини .

Речник говора Прошћења

ло̑нџа , -е̄ , ж.  —
1.
велика гозба са пијанком.
2.
  мјесто гдје се састају људи да пију.