Српски рјечник

лу̑д, лу́да, до (лу̑ди̑, да̑, до̑adv. лу̑до, comp. лу̏ђи̑) 1. närrisch, demens. 2. thöricht, stultus. [vide сулуд]. 3. н. п. дијете, а у приморју и паприке, зеље, т. ј. младо, зелено (паприке и зеље за пресаду), unreif, immaturus. [cf. луден]. 4. (у Дубр.) јело, крух, т. ј. неслано, ungesalzen, insulsus. [vide неслан].

Речник косовско-метохиског дијалекта

лу̑д, а, о прид. млад без имало алузије на слабост ума: Јо̏ш ми је Си̑ма лу̑д, није за жени̏дбу. — Ће̑рка ми је лу̑да, још није за у̏дају. — Ова̑ овца има лу̑до ја̏гње. — Јагањци су они још лу̑ди. — Оста̏ла сам удови̏ца сас лу̑ду децу. — У В. лу̑д лу́да, до, прид. 3), у RJA. 1. lȗd, lúda прид. с., b) и с).

Речник говора јужне Србије

луд, -а, -о немиран. „Детиша́р је толи́ко луд да не мо́же ни́кој да га сми́ри” (Врање).

Речник дубровачког говора

лу̑д, лу́да, лу̑до придј. 1. који непромишљено поступа. – Ти̑ си лу́да ка(д) та̀ко̄ све̏ ди̏јелӣш дру̏го̄му. 2. неслан (о јелу). – Што̏ је о̀ва̄ ју́ха лу́да! изр. гово̀рит лу́дијех говорити бесмислице увијек или у датом моменту, кад је нечије мишљење неприхватљиво. – О̑н ва̏зда го̀ворӣ лу́дијех. чѝнит о̀д лӯдо̄га (о̀д лӯде̄) понашати се као луд. – Не чѝни о̀д лӯдо̄га кад није́си! лу̑д ко цѝцина неукусно, недовољно слатко, нпр. диња, лубеница и др. – Ако је и о̀ва̄ ди̏ња лу́да ко цѝцина, мо̏жеш је о̏дма ба́цит! лу̑д ко пр̀чак каже се за особу која у својој доброти или наивности прави погрешне потезе, погрешно поступа. – Ба̏ш си лу̑д ко пр̀чак ка(д) сва̏кому вје̏рује̄ш!

Речник говора Прошћења

лу̑д, лу́да, -о – 1. који је ван памети. — Шта причаш, па ти си луд. 2. малољетан. — Не могу дијете слати за животињом, још је лудо, мало је.