Српски рјечник

лу̑д , лу́да , до  ( лу̑ди̑ , да̑ , до̑ adv.   лу̑до , comp.   лу̏ђи̑ )
1.
  närrisch , demens .
2.
  thöricht , stultus . [ vide   сулуд ].
3.
  н. п. дијете, а у приморју и паприке, зеље, т. ј. младо, зелено (паприке и зеље за пресаду) ,   unreif , immaturus . [ cf.   луден ].
4.
  Дубр. )   јело, крух, т. ј. неслано ,   ungesalzen , insulsus . [ vide   неслан ].

Речник косовско-метохиског дијалекта

лу̑д , а , о  прид.    млад без имало алузије на слабост ума :   Јо̏ш ми је Си̑ма лу̑д , није за жени̏дбу.  — Ће̑рка ми је лу̑да , још није за у̏дају.  — Ова̑ овца има лу̑до  ја̏гње.  — Јагањци су они још лу̑ди .  — Оста̏ла сам удови̏ца сас лу̑ду  децу.  — У В.   лу̑д лу́да , до , прид.   3), у RJA. 1. lȗd , lúda  прид. с., b) и с).

Речник говора јужне Србије

луд , ,   немиран .   „Детиша́р је толи́ко луд да не мо́же ни́кој да га сми́ри”   ( Врање ).

Речник дубровачког говора

лу̑д , лу́да , лу̑до  придј.
1.
  који непромишљено поступа.  –   Ти̑ си лу́да ка(д) та̀ко̄ све̏ ди̏јелӣш дру̏го̄му.
2.
  неслан (о јелу).  –   Што̏ је о̀ва̄ ју́ха лу́да!   изр.   гово̀рит лу́дијех   говорити бесмислице увијек или у датом моменту, кад је нечије мишљење неприхватљиво.  –   О̑н ва̏зда го̀ворӣ лу́дијех.   чѝнит о̀д лӯдо̄га (о̀д лӯде̄)   понашати се као луд.  –   Не чѝни о̀д лӯдо̄га кад није́си!   лу̑д ко цѝцина   неукусно, недовољно слатко, нпр. диња, лубеница и др.  –   Ако је и о̀ва̄ ди̏ња лу́да ко цѝцина, мо̏жеш је о̏дма ба́цит!   лу̑д ко пр̀чак   каже се за особу која у својој доброти или наивности прави погрешне потезе, погрешно поступа.  –   Ба̏ш си лу̑д ко пр̀чак ка(д) сва̏кому вје̏рује̄ш!

Речник говора Прошћења

лу̑д , лу́да ,  –
1.
који је ван памети.  —   Шта причаш, па ти си луд.
2.
  малољетан.  —   Не могу дијете слати за животињом, још је лудо, мало је.