ма̏х  ( ма̑х ), ма̏ха  [ ма ] m.

1.

  der Hieb , ictus  [ cf.   замашај , 2   тир ]: осјекао му главу на један мах  ( једним махом ),   т. ј. од једном, у један пут ; Само једним од сабљице махом .

2.

  о̏д маха ,   о̏дмах ,   на̏мах ,   ма̏хом ,   sogleich , illico : Ту с’ одмаха  заметнула кавга .

3.

  (у Боци )   der Schimmel , mucor , vide   плијесан , cf.   маховина , буђа : На коњма нам седла потрунуше, | Чадори нам махом  попадоше .