Српски рјечник

1.   ти̏р ,   sagt man zur Ziege, damit sie beim Melken still halte , vox sistentis capram ad mulgendum . cf.   тири .
2.   ти̑р , m.   Дубр. )   cf.   мах   [1] ,   Stoß , pulsus : Од првога тира,  доброга сина,   — тако честитају младенцима послије вјенчања без и какога устручавања — и сам свештеник у цркви .

Речник дубровачког говора

ти̑р  м   ( тал.   tiro )
1.
  хитац, пуцањ.  –   Та̀ко̄ смо с јѐднијен ти̑рон учѝнили дви̏је ства̑ри.
2.
  домет.  –   Не̑ма̄ га ви̏ше ни на̀ тӣр о̀т пушке̄.