ма́ца, f. (voc.ма̑цо) 1.hyp. v.мачка, das Kätzchen, [cf.2цица]. 2. [Маца] (у војв.)hyp. v.Марија. cf.[vide]Мара[1]. 3.трава што се њом мажу кошнице кад се рој стреса. videматичњак2. 4.кад се рој хвата, или саћерује у кошницу, онда се виче: сјед’, мацо! сјед’, мацо! сјед’, мацо, сједох и ја. 5.(die Flocke der Weidenblüte)das Kätzchen. (floccus iulus). 6.повјесма, што се извлаче из великога власа. cf.пармак.
Речник говора Прошћења
ма̏ца, -е̄, ж. — велики чекић од око 10 кг. — Дај ми ту мацу да разбијем камен.