Српски рјечник

1.   ма̀ша , *  f.   vide   ватраљ .
2.   ма̏ша , f.  ( pl. gen.   ма̑ша̑ ,)
1.
  das Fehlen im   банање -Spiel , error in ludo   банање .
2.
  (по зап. кр. )   vide   миса   1 .

Речник косовско-метохиског дијалекта

ма̏ша , е  ж. : Узни једа̑н жа̑р сас ма̏шу , доне̏си ми да запа̑лим ово̑ цига̏ре. — У В. 1.   ма̀ша  ж. , али тамо значи ватраљ, а у овом дијалекту значи оно што у В.   ма̀ше , ма́ша̑  ж. мн.   И тур.   maša  им. исто значи.

Речник говора јужне Србије

ма́ша  ж   ( перс. )   ( тур.   maşe )   опружена два дугачка гвоздена крака у облику штипаљке за хватање и преношење жара.   „Кој си и́ма ма́шу не си го́ри пр́сти”   (посл.)   „И пија́н фа́ћа жар сас ма́шу”   (посл.)   ( Врање ).