на́лет, [*]ein Pumpsam!offendiculum (?), homo qui semper impingit: иди, налете један! [videналетица].
Речник косовско-метохиског дијалекта
на̑лет, на̄ле̏та м.несрећник, спадало, обешењак, ђаво, анатема, баксуз: Си̑н му је на̑лет на̄-ва̑ј све̑т. — На̑лет га уби̏јо. — На̑лет те би̑ло. — На̑лет ти би̑ло!Пећ. — Она̏ко на̑лет жѐна ни̏где не̑ма. — Да се од тога на̄ле̏та куртали̏шем. — Реч биће постала нешто народним етимологисањем и метатезом од арап.la ҆net им.онај који је лишен божје милости, мрски, проклети. — У В.на́лет, у RJA. 2. nalet м.
Речник дубровачког говора
/на́лет/изр.на́лет га би̑лодалеко му кућа, у кам се упро, апаге сатана. – Кад ми па̀са̄ прико пу́та, на́лет га би̑ло, о̏дма ми се до̀годӣ ка̀ква пе̑гула.
Речник говора Прошћења
на́лет, -а, м. — ђаво, шејтан.Налет га однио. Налет га било дабогда.