о̏бала , f.

1.

  das Ufer , ripa  [ cf.   бријег   2 , баир  ( баер ), јалија ]: Крај Мораве  на обали  — Истурила вода под обалу .

2.

  eine Art Zaun , das Gehege , sepis genus . Удари се коље (све два и два један према другом), па се између коља натрпа грања којекаква и трња . cf.   врзина .

3.

  (у Сријему )   жива обала . [ vide   живица   3 ]. cf.   наживичити .