ја̀лија,*f.das Ufer, ripa, litus [videобала1]: Мртва Марка на свог коња врже, | Па га снесе мору на јалију — Не носи је сужњу на галију. | Већ је носи мору на јалију.
Речник косовско-метохиског дијалекта
ја̄ли̏ја, еж.ширина; празно, широко место; пуста; необрађена земља; опустела, разграђена кућа: Ма̏кни се, бо̏га ти, куј ће да седи̑ на ону̑ ја̄ли̏ју. — Кућа ми је оста̏ла тако̑ ја̄ли̏ја.Реч је тур.jaly им. обала реке или мора; кеј; летњиковац, кућа
у којој се ван вароши проводи лето. — У В.јàлија ж.