1. о̀балити, ли̑м, v. pf. rotzig machen, muco maculo.
2. оба́лити,
о̀ба̑ли̑м,
v. pf. niederwerfen, prosterno, cf. [vide] оборити [1]: Обаљене твоје задужбине. 3. оба̀лити,
о̀балијем,
v. pf. vide облити: Свега га је крвца обалила о̀балӣти, -ӣм — обалавити. — Обали ми дијете та шал.
оба́лити, о̀ба̄лӣм — оборити, срушити. — Обалише најбољега вола и заклаше.