Српски рјечник

обо̀рити, о̀бори̑м, v. pf. 1. niederwerfen, wälzen, sterno, cf. [преврћи 2 (превргнути) сорити, обурвати], [2] обалити: сву кривицу на њега оборише. 2. ватру на кога: На пашу је ватру оборио — Међу Турке ватру оборише.