Српски рјечник

о̀бор , m.
1.
  Einzannung für die Schweine, Ochsen , sepimentutn pro suibus . Кад су бивали тефтиши Турци су и народ затворали у оборе .
2.
  мјесто испред куће (било заграђено или не било) ,   н. п. изиђе на обор ,   der Hof , aula , [ vide   2   двориште ] cf.   авлија : Мети дворе, тријеби оборе .
3.
  in   оборкнез, оборџенерао , ist es das deutsche Ober - ,   supremus .

Речник косовско-метохиског дијалекта

обо̑р , обȍра  м.  и ж.   двориште, авлија без обзира да ли је испред или иза куће :   Ше̑та се по обȍру .  — У Ла̑лин обо̑р .   БМ.  — Испу̏ди тога прȍсјака из обȍра . Но има и овако: У на̏шу обо̑р .  — У црквȅну обо̑р   (т. ј. у црквеној порти).  —   Ако нешто друго не значи, у Пећи забележио сам једанпут и ово:   Да није стрȅснута у ȍбру ?   Исп. нгрч.  ό όβορός avant cour . У В. и у RJA.   òbor   1.  м., b.

Речник дубровачког говора

о̀бор  м   простор око куће (у Жупи дубровачкој).  –   Све̏ нам је ту̑ бли́зу, у о̀бору.