Српски рјечник

1.   дво̑ри̑ште , n.   Ort , wo einst ein Hof gewesen     (die Ruinen) , ruinae palatii .  У   Поцерини , у   Шабачкој нахији , има село   Двориште  и код њега близу зидине које се зову   Милошева коњушница . Срби онуда приповиједају да су ондје били двори   Милоша Обилића . Они то потврђују и другијем свједоџбама да је   Милош  из   Поцерине , н. п. у   Дворишту  има један стари гроб с великијем каменом чело главе: онуда Срби говоре да је то гроб   Милошеве  сестре, и приповиједају да је ондје плијевила шеницу, па је убио   Милош  с   Тројанова града  (то је готово као с Герзелеза  у   Шорокшар , или с   Банстола  у   намастир Ковиље ) буздованом, јер је мислио да је кошута. — У   Поцерини  има једна ријека која се зове   Нѐчаја , и близу ње поље које се зове Пусто̀поље . Сад они доказују да је послије Косовске битке дошао гласоноша с   Косова  и нашао   Милошеву  мајку на тој ријеци код оваца, па јој рекао: Не чај  више,   Милошева  мајко! | Одбиј овце у то пусто поље   : |   Милош  ти је јуче погинуо. — И од тада је остало   Пустопоље  и ријека   Нечаја .
2.   дво̀риште , n.   Хрв. )   der Haushof , aula . cf.   двор   2 , [ обор   2 , стобор , улица   1 ], авлија   [1] .

Речник косовско-метохиског дијалекта

Двориште , село у Врховини, сад у општини истога имена, у срезу лапском .     Помиње се у ДК. 1763 и 1789 год.