von, а [cf.ода]: Од попа до ковача; од злата, од сребра, од земље; књига дошла од цара, од брата; грми од запада.
2.
бољи од мене, besser als ich, u. s. w., melior me.
3.
н. п. умр̈о од срдобоље (од грознице, од врућице), an der Ruhr gestorben, periit dysenteria.
Речник косовско-метохиског дијалекта
1.одпредл. пред прил.: Oт ку̏д си ти? — Ту̑ од пре̑ (т.ј. раније) свȅ би тȅрали робија̑ше у Види̑н.Бугар. — Једа̑н ѕи̏пну од пе̑нџера те до̏ле. — Слаже се у главном са ген.: Од пȍпа до кова̑ча.(т.ј. врло на ретко, напр. кад се шије) — Фа̄лȁ ти од нȅба до зȅмље. — Од мȅне нека ти је бȍгом прȍсто! — Од малȅна је тако̑. — Црвȅно, малȅно ца̏ра од кȍња ски̑да (загонетка — јȁгода). — Од стоке̑ је дȍбро.Гојб. — Од вȅтра тра̑ва (врста лековите биљке).Гојб.,Вуч. — Од страши̏це тра̑ва. — Од покȍснице трава. — Ово̑ ти је од да̄де̑, а ово̑ од ба̄це̑. — За време: Прија му од детȅта. — Покаткад слаже се са ак.: Од тај пу̑т је тако̑ остȁло. — Ȍд један мȁ (т. ј. од један пут). — Мр̏тав ȍд сме. — Би не поки̏дао ȍд смеја. — место из: Нашȁо га једа̑н од његȍве земље̑. Гојб. — Ја сам од Бȁбин Мо̑с.Прил. — Ради̏сав од Бȍрчана. — Па ви̏кни пȍпа од цр̑кве Петрȍвице. — Једа̑н зȅт ми од Сибо̑вца.БМ. — Од При̏зрена дошȁо. — Од И̏стока јȅдан чорбаџи̏ја.Дрсн. — Ма̑јка очȅва од Вели̏ке, од Горȁждевца код Пећи.Луд. — Ȍбали га коњ Је̄вти̑н од Бе̑лога Пȍља.Бича. — Ја сам ȍд Пећи.Пећ. — Од Осȍјана Никȍла.Кл. — Калу̏ђер од Свете Гȍре.БМ. — Од Дрени̏це смо ми̑.НСБ. — Чȁк од Пȅћи долȁзе.Батв. — Бајрам од Сӣћȅва.Киј. — Па̑вле Ра̑кић од сȅла Ки̏јева.Киј. — Ти од гра̑да, ја од лу̑га.Расн. — Tpoи̏ца од Зу̏пче што су.Гојб. — место за: Ја ти од мȅне не да̑м. — Он од сȅбе. — Пред с каткад д испада: И̏скида се ȍ сме. — У В. 2 од. У RJA. od предл. II, 1., b., а), bb), ааа), II., t., b), II, u., c).
2.о̑довде: Ôд му гла̑ва. Бугар. — У В. и у RJA. н.Исп.о̄де̑.