Српски рјечник

па̏ме̑т , f.  ( loc.   паме́ти )
1.
  der Verstand , intelligentia , prudentia . cf.   [vide]   разум .
2.
  das Gedächtniß , nur in den Phrasen : није му било на памети , mens , memoria ; узми се у памет     (vide, astende, quid agas) , [ cf.   1   ум   2 ].
3.
  н. п. научити што на̏ паме̑т ,   auswendig , memoriter , [ cf.   напамет , наизуст ].

Речник косовско-метохиског дијалекта

па̏мет , и  и a  ж. и  м.   Очевидно раније ова именица била је ж. Сад се јавља врло често као м. :   Јеси̏ л΄ на па̏мет   (т.ј. при свести) ? — Ти, бога ми, кај да не̑си на па̏мет .  — Ти кај да си без па̏мети   (т.ј. луд) . — Да̏ ти је на паме̑ти , кад га ви̏диш да му ре̏кнеш.  — Не држи̑м на па̏мет , како му бе̏ше и̏ме   (т.ј. не сећам се) . — Што̏ ти се чу̏дим на па̏мет   (т.ј. памети) . — Је̏ л си на па̏мет , шта чини̑ш то?  — Не дола̏зи ми на па̏мет , или: дола̏зи ми на па̏мет   (т.ј. сећам се) . — То ми је за па̏мет   (каже се кад неко због незнања или због поверења неку штету претрпи) . — То ми је за па̏мет  за дру̏ги пу̑т.  — Од па̏мети  ћу да иско̏чим (изле̏гнем)   (т.ј. полудеће) . —   Кад неко уради нешто неразумно, рекне му се : Де̏ ти је па̏мет?  — Истру̏о па̏мет   (т.ј. полудео) . — Оста̏рећеш а па̏мет  не̑ћеш доби̏ти.  — Ја на мо̑ј па̏мет , чини̑ ми се, вра̄ти̏јо сам ти.  — Ова̑ ми де̏ца исте̏раше па̏мет . — О̏ћу да поме̏рим па̏мет  од мера̑ка.  — Држи̑ш ли на па̏мет , кад је би̏јо учи̏тељ А̑нта?  — Не па̏да ми на̏ па̏мет  да је̑м ле̏ба.  — Што ти па̏ло на̏ памет ?  — Па̏мет  у̏ главу, не мо̑ј да ре̏кнете не̑смо зна̏ли!  — Са̏г, ле̑по, кај дру̏ги па̏мет  да је доби̏јо.  — Ти сас та̑ј па̏мет  ни̏кад чо̏век не̑ћеш би̏т.  — На мо̑ј па̏мет , вра̄ти̏ла сам гу, а̏ма по̏ здраво не зна̑м.  — У В. и у RJA. pȁmȇt , pȁmȇti  ж.

Речник дубровачког говора

/   па̏ме̄т   /   изр.   ста̏вит се у̀ паме̄т   опаметити се.  –   Ста̏ви се, си̑нко, у̀ паме̄т, није́си ви̏ше лу̑до̄ дије́те!   до̀зват се па̏мети   опаметити се.  –   Ка̏сно се је о̑н до̏зво̄ па̏ме̄ти.   сме̏тнут с па̏ме̄ти   заборавити нешто.  –   Би́ла сан то̑ са̀свијен сме̏тла с па̏ме̄ти.   до̑ћ на̏ паме̄т   сјетити се нечега.  –   До̀шло ми је на̏ паме̄т да хи за̀зове̄мо испо(д) фу̀њестре̄.   сра̑м по̏д ноге, па̏ме̄т у̏ гла̄ву   изрека која се у одређеним случајевима чује у Дубровнику .   лу̑да̄ па̏ме̄т   каже се кад неко уради нешто што није паметно, заборави нешто урадити и сл., углавном у случајевима кад памет изневјери.  –   Лу̑да̄ па̏ме̄ти, ма ка̏ко сан мо̏го̄ то̑ забо̀равит!  – Ко̀ зна̄ ђе̏ ће га о̀двес њѐгова лу̑да̄ па̏ме̄т?