Српски рјечник

1.   у̑м , у́ма , m.
1.
  die Vernunft , ratio  [ cf.   умље ]: Ум  царује, а памет имају и све животиње . Ум  за морем, а смрт за вратом     (ars longa, vita brevis) .
2.
  das Gedächtniß , mens , memoria : паде ми на ум ; [ cf.   припасти   3 , памет   2 ]; ни до сто ума , ich habe еs auf den Tod vergessen , q. d. si centum mentes haberem , nom meminissem .
2.   у̑м , у́ма , m.
1.
vide   хум .
2.
2)  [ Ум ] nom. propr.   брдо у <рс xmlns="http://www.tei-c.org/ns/1.0">  Хрватској    код <рс xmlns="http://www.tei-c.org/ns/1.0">  Плашкога :   Maгла на Уму , киша на гувну .

Речник косовско-метохиског дијалекта

у̑м , а  м.   Ова реч још се употребљава у неким изразима, иначе потпуно ју је заменила реч   па̏мет   : Дај ми у̑м  да ти би̏днем ку̑м   (нар. посл.) . — Па̏да ми на̑м   (тј. на ум) . — Ни на̑м  не̑ма да по̑ђе   (тј. није му на уму, нема намеру) . — Сме̑тнућеш с у̑ма .  — Што на у̑м  то на дру̑м   (нар. посл.) . Исп.   на̑м . — У Br. Iv. 1. ȗm , úma  м.