прѝпасти, падне̑м [припанути] v. pf.1.herbeifallen (zur Erde), accido: А припадеОблак Радосаве | Молити се госпођи Јерини. 2.zufallen, zu Theil werden, obvenit. [cf.допасти3, привалити се]. 3.(ст.)на ум[2]beifallen, venit (in mentem): Доцкан Симу на ум припануло.
Речник дубровачког говора
прѝпасти, прѝпане̄м свр. (прѝпас, прѝпастит (се)) I.уплашити некога. – А̑јме, што̏ си ме прѝпо̄!II.прѝпасти сеуплашити се. – Стра̑шно сан се прѝпала но̀ћас о̀д вјетра.