прѝпасти , падне̑м  [ припанути ] v. pf.

1.

  herbeifallen (zur Erde) , accido : А припаде Облак Радосаве  | Молити се госпођи Јерини .

2.

  zufallen , zu Theil werden , obvenit . [ cf.   допасти   3 , привалити се ].

3.

  (ст.)   на ум   [2]   beifallen , venit (in mentem) : Доцкан Симу  на ум припануло .

прѝпасти , прѝпане̄м  свр.  ( прѝпас , прѝпастит (се) )   уплашити некога.  –   А̑јме, што̏ си ме прѝпо̄! прѝпасти се   уплашити се.  –   Стра̑шно сан се прѝпала но̀ћас о̀д вјетра.