Српски рјечник

пе̏ш,* пѐша, m. 1. Art Fisch [Kaulkopf], piscis genus [cottus gobio L.]: Зинуо као пеш. 2. у корита за што се рукама држи, кад се корито носи: држи за пешеве, да носимо то корито. 3. предњи крај у хаљине. cf. скут [1].

Речник косовско-метохиског дијалекта

пе̏ш, а м., пе̏шеви м. мн. скут. Перс. peš комађе обично троугластог облика од штофа или друге материје које се додаје на крајеве од хаљина са стране. Исп. ла̏тица.