ску̑т, ску́та м крило. – Ја̑ ћу сје̏с и др̀жат ства̑ри у ску́ту. изр. би̏т Бо̏гу у ску́ту кад некоме све полази за руком, кад је неко у свему сретан. – О̑н ти је Бо̏гу у ску́ту, чега гођ се у̀хитӣ, по̑ђе̄ му за ру́ко̄н. би̏т не̏кому пот ску́тон бити под нечијом заштитом, не бити самосталан. – Ва̏зда је би́ла по̀д ма̄јчинијен ску́тон, па са̏д кад је о̀стала са́ма, не̏ зна̄ што̀ би о̀(д) себе.