Српски рјечник

пло̏ча , f.
1.
  eine Platte , lamina .
2.
vide   потковица .
3.
  ћурчијнска, на којој се коже тегле .
   [ Плоча ]
4.
<рс xmlns="http://www.tei-c.org/ns/1.0">  Цеклинско око    у <рс xmlns="http://www.tei-c.org/ns/1.0">  језеру Скадарскоме , nom. prop.   eines Fischfangs .

Речник косовско-метохиског дијалекта

пло̏ча , е  ж.   а)   пљоснат камен без обзира на величину .  —   б) обично потковица коњска :   Ба̄ци̏јо пло̏че   (т. ј. цркао коњ, фиг. и подругљиво каже се и за непријатеља кад умре) .   И тур.  та фраза исто тако: Na`llari atmak и na`llari diqmek црћи, липсати .  —   в)     У ДК. као да значи надгробни камен     ҂ѱ҃ꙁꙃ., село Мелаѧ: Писа Милосава плочꙊ себе за з(дравље)       исто тако:     ҂ѱ҃ꙁз фр(фебруара) к҃з., село Плакаѡница. Писа Никола є҃ грош. ѡпщемꙊ (ваљда дому)за з(дравље), плочꙊ Маріа .     1777 год. у с. Леочини:     Писа бл. Стоꙗ плочꙊ . — У В.   пло̏ча  ж.

Речник говора јужне Србије

пло́ча  ж   равна стена; земљиште где се појављују плоче од камена   ( Горњи Старац ).

Речник говора Прошћења

пло̏ча , -е̄ , ж.  —
1.
пљоснати камен.  —   Макни ову плочу из ливаде.
2.
  пљоснати камен у огњишту.  —   На плочи се хљеб пече.
3.
  фиг. кућа, дом.  —   Нећу ја са моје плоче да селим.
4.
  потковица за коње.  —   Пошто су, знаш ли, коњске плоче?