Српски рјечник

поло́вница, f. 1. die Halbfrucht (Weizen mit Roggen gemengt), triticum mixtum secali, [vide суражица]. cf. сур̈жица. 2. Бачк.) по крајцаре, österr. Halblerenzerstück, numi genus.

Речник косовско-метохиског дијалекта

половница, е ж. мера за жито, пола шиника или чабра. Исп. бу̏чук, половник. У ДК. 1780 год.: Село Винча, писа Гаша плвницꙋ, писа Павлѣ ш(иник) р(ажи), писа Вꙋксань п(оловницу) ш(иника) п(шенице). — 1763 г.: Млѣћанина Живꙋ к҃ꙁ пара и половница е(чма) и ш(иник или шеку) п(шенице). — У В. поло́вница ж., али није истог значења . У њега исто значи поло̀вња̑к, половња́ка м., 1). — У RJA. polóvnica ж.