по̏ље , n.  ( pl.   по̀ља , gen.   по́ља̑ , dat.   по̀љима  и т. д.)

1.

  das Feld , campus .

2.

  на поље ! hinaus , foras  [ cf.   ван   2 , двор   4α ];   на пољу , draußen , foris  [ cf.   ван   3 , ванка , двор   3 ];   с поља , von draußen , foris  [ cf.   двор   5 ].

3.

  тјера ме на поље ,   hinaus     (um die Nothdurst zu verrichten) ; so auch mitten im Walde oder Felde :   отишао на поље . [ cf.   двор   4β ].

1.   по̏ље , а  ср. :   У пра̑зник не рабо̏тамо по̏ пољу .  — За̑р ако ни̏је искочи̏јо у̏ поље .  — У RJA. 1. pȍļe  ср.

2.   поље  м.   по̏ле   у фрази :   Да̏о њи̏ву на̏поље .  — У RJA. 2. pole .