Српски рјечник

при̏јатељ, m. (pl. gen. пријате́ља̑, dat. пријатѐљима) 1. der Freund, amicus. [cf. пријак, пријан, дост, јаран, јараник, друг 1]. 2. der Befreundte, proprinquus: отишао у пријатеље.