ја̀ра̑н,*јара́на, m.der Freund, Vertraute, familiaris(у пјесмама каже се и дјевојци мјесто јараница)cf.друг[1], [јараник], пријатељ[1]: Ој ђевојко, мој стари јаране! — У ђевојке, у јарана мога — О јаране, боле ли те ране? | Да не боле, не б’ се ране звале.
Речник косовско-метохиског дијалекта
јара̏н, а м.1.друг (више у рђавом смислу): Це̑ло има̑ће по̏једе и по̏пи сас своје јара̏не. — 2.Пријатељ, друг.Дућанџије у Вуч. тако зову сваког Арнаутина кад му не знају имена: О, јара̏н, шта имаш у те биса̏зе? — 3.Љyбазник.Реч је мн. од перс.jar, jaran им. пријатељ, љубавник, познаник, помагач. — У В.јàра̑н, јарáна м.