Српски рјечник

про̏цијеп , m.  ( loc.   процијѐпу )   ( јуж. )   der Kloben , lignum ex parte fissum , forceps ligneus :  Пишти као гуја у процијепу .   cf.   працијеп   [1 , шкрип , шкрипац   1] .

Речник говора Прошћења

про̏цијеп , , м.  — рашегана, растестерисана, расцијепљена притка.  —   Уфатио комшија змију, ставио јој главу у процијеп.