шкри̑п, -и́паmном. мн.шкри́пимања шупљина међу камењем или пукотина на камену. – У јѐдно̄му шкри́пу је би́ла хо̀ботница. – Бо̀јали смо се у̀вӯћ ру̑ку у̏ шкрӣп.
Речник говора Прошћења
шкри̑п, шкри́па, м. — литица, стијена, пећина. — Зајавише овце у шкрипове.