Српски рјечник

пу̏кнути, не̑м vide пући.

Речник говора Прошћења

пу̏кнӯти, -не̄м — 1. прекинути се. — Пуче ми длака на гусле. 2. праснути, експлодирати. – Чу се неђе пуче пушка. Пуче мина у каменолом. 3. нагло се десити. — Пуче јој срце за сином. Куд пукло да пукло.