пу̏ћи  [ пукнути ], пу̏кне̑м  ( пу̏кох , пу̏че , пу̏као , пу̏кла ) v. pf.

1.

  bersten , springen , rumpi ,   н. п. пукао лонац, пуче му срце .

2.

  пуче жица (на тамбури), уже, конац ,   reißen , dirrumpi .

3.

  (у Дубр. )     пукао чир , т. ј. провалио се .

4.

  земља, гроб :     ту ће му и гроб пући ,т. ј. ту ће и умријети .

5.

  krachen (wie die Flinte Kanone) , edo sonitum . [ cf.   цићи  ( 2   цикнути ) ].

6.

  пукло поље, пукле равнине ,   erstreckt sich unabsehbar hin , patet late .

7.

  пуче глас ,   verlauten , inaudior .

8.

  пуче ми десет гроша .

9.

    што коме пукне више репа   (кад кога истуку или му се друго како зло догоди, не може се повратити) .

10.

    куд пукло да пукло    (било како му драго) .