Српски рјечник

равнѝца , f.   vide   равнина .

Речник косовско-метохиског дијалекта

равни̏ца , е  ж.
1.
а)   равно поље, супротно од брежуљкастог и неравног земљишта :   Па̏доше до̏ле у равни̏цу .
 —
2.
б) и. потеса код с. Прилужа .
 — У В.   равнѝца  ж.

Речник дубровачког говора

ра̏вница  ж   мала равна површина земљишта.  –   Прѝт кућо̄н је ра̏вница, а о̑нда до̑ђӯ два́-трӣ скалѝнића.