Српски рјечник

1.   ру́да , f.
1.
  das Erz , aes , minera . У   Јадру  се руда зове и земља од које се лонци граде, а и друга свака која је друкчије боје него обична земља .
2.
  die Deichselstange am Pferdewagen , temo . [ cf.   працијеп   2 ].
2.   ру̏да , f.
1.
  dichte zusammenhängende Wolle , lana spissa et crispa .
2.
  Ц. г. )   некака планинска трава ,   Art Pflanze , herbae genus .

Речник косовско-метохиског дијалекта

руда , е  ж.   У ДК. 1776 год.:   Писа пасторак Сто нов р д . — У В.   1.   ру́да  м., 2.

Речник говора Прошћења

ру̏да , -е̄ , ж.  — овца кратке и мекане вуне.  —   Руде су нам љепше од реа.