Српски рјечник

1.   ру̏са , f.  [ Schällkraut , Schwalbenwurz , chelidonium majus L. ] vide   росопас  [?].
2.   ру̑са , f.   Дубр. )   vide   [1]   ружа   [1] :   Ко панаду често куса, | Образ му је као руса .

Речник косовско-метохиског дијалекта

1.   ру̏са , е  ж.   некакви екцеми по глави, најчешће дечја болест, коју бабе лече травом од ру̏се    и купањем :   За то ти је најбоље од ру̏се  тра̑ва.  — У В.   ру̏са бо̏ле̑ст  и 1.   ру̏са  ж.
2.   Руса , е  ж.   и. забележено је у ДК., у с. Куретишту, у гилан. срезу 1764 год. :           Писа Рꙋ iе пара .   У В. н.

Речник говора јужне Србије

Ру́са  ж   верски празник четврте среде после Ускрса.
Ру́са  м   култно место у атару села Александровца.

Речник дубровачког говора

ру̑са  ж   ружа.  –   Кру̏х ми се расцвјѐто̄ ко ру̑са.   изр.   ко пу̀ле̄нту ку̑са̄, ру̀мен је ко ру̑са   изрека потиче сигурно из средине која је придавала значај изворној народној исхрани као гаранту доброг здравља.