ру́чити , ру̑чи̑м , v. impf.   (ст.)

1.

  т. ј. руке ,   die Hände reichen , jungere dextras : Руке руче,  у лица се љубе .

2.

  Зла ме рука ручила .   cf.   [1]   рука   [13] .