1.   ру́ка , f.  ( dat.   ру̑ци , асс.   ру̑ку , pl.   ру̑ке , gen.   ру́ка̑  и ру̀ку̑ , рукама )

1.

  die Hand , manus :   поћи (или приступити) коме к руци , т. ј. машити се да пољуби у руку .

2.

  има лијепу руку (који лијепо пише) ,   Schrift , scriptura . [ vide   рукопис   1 ].

3.

    од сваке руке    (н. п. говорио сам) ,   allerhand , vario :   има воћа од сваке руке  [ vide   струка   3 ];     од старе руке   (у Боци )    т. ј. Грчкога закона .

4.

    не иде ми од руке , т. ј. не да ми се ,   gelingen , succedere , [ vide   прикладовати ].

5.

    није ми на руку, на през руку ми је , т. ј. с неруке ми је ,   es ist mir unbequem , alienum . [ cf.   наручан , палок ].

6.

  чинити коме што на руку ,   an die Hand gehen .

7.

  дошло му испод руке ,   unter der Hand , geheim , occulte .

8.

  der Arm , brachium : носи дијете на руци ; боли ме рука  у лакту ; осијече му руку  до рамена .

9.

    гађати из (дуге) пушке с руке , т. ј. не наслонивши је ни на што .

10.

    дугијех руку , т. ј. хоће да украде .

11.

  у бројењу новаца нешто се зове рука, чини ми се кад се у једап пут баци више [пет] комада, пак се броји један, и т. д.

12.

  (у Ц. г. )   das Glück , fortuna  [ vide   1   срећа ]: Немојте се, браћо, препанути, | Имам добар биљег од јунаштва: | На мене је устресло тијело, | Биће наша, ако Бог да, рука  — Бог ће дати, биће наша рука .

13.

    човјек добре руке , н. п. кад коме што да или учини, па одонда она ствар пође у напредак ;   тако се каже :   зла ме рука  ручила, т. ј. човјек зле руке украо ми и одонда ми је пошло у назадак . [ cf.   ручити   2 ].

14.

  учинити што на брзу руку ,   kurzweg , simpliciter .

15.

  у једну руку  има право ,   einerseits , partim .

2.   ру̏ка f   das Brummen des Bären , verwundeten Ochsen , mugitus .

ру̑ка , рӯке̑  ж. :   Ако мо̏гу да га ту̏рим у̏ руке .  — Да ти доне̏се бог до рӯке̑   (тј. да ти се пружи прилика).     У једном ферману из Дубров. архива с краја реби-ул-ахира 1016 (последња четврт мес. јула 1607) год.: Ve janinda olan eškijaji ele  gētürüb   (тј. и одметнике из своје близине донесе у руке , ухвати).  — Ако га доне̏се бог до рӯке̑   (тј. жито ако сазре и ако се срећно побере).  — И̏скочи ми из рӯка̑ .  — У̏зни га за̏ руку .  — Пове̏ди га за̏ руку .  — Да по̑ђе по рӯке̑  (тесто).  — О̏ће да ти оста̏не у рӯка̑   (у фиг. каже се за нешто што није како ваља).  — Ша̏ка ру̑ка   (у фиг. руковање).  — При̑ђе му как рӯке̑   (тј. да му пољуби руку).  — Ми̑ прӣђо̏мо к рӯке̑   (тј. да пољубимо руку).  — Не заде̑вај се рука̏ма   (тј. без дотицања).  — Не би̑ј га, е ру̑ка  (или ру̑ке ) ти се осӯши̏ла!   (клетва).  — Он и̏ма ла̏ку ру̑ку   (кад удари не боли, или кад нешто почне, иде напредак).  — Сва̏шта му иде̑ од рӯке̑   (тј. уме да ради).  — Сва̏шта му стоји̑ од рӯке̑ .  — Ако ти је на̏ руку , ре̏кни моје̏му Свето̏зару да дође   (тј. ако ти је успут).  — Оста̏ви те̑сто нека по̑ђе по рӯке̑ .  — Не̑ће да по̑ђе по рӯке̑ .   Пру̏жит ру̑ку   фиг. просити.   Тур.   исто тако:   el uzatmak ; дуга̏чка ру̑ка   фиг. моћан и тур.  тако: eli uzun ; пра̑зна ру̑ка   фиг. сиромашан, тур. тако исто:   eli boš ; ди̏гнут ру̑ке   (од нечега) фиг. оканити се, тур. тако исто   el čeqmeq ; не сти̏же ру̑ка   (тј. не постиже се) и тур. тако исто:   el irmeq ; ди̏гнут ру̑ку   фиг. у смислу посегнути да удариш некога, тур. тако исто:   el kaldirmak   прекрсти̏т ру̑ке   фиг. смерно стати пред неким или мирно гледати, тур. тако исто:   el baglamak ; крши̏т ру̑ке   фиг. наћи се у недоумици, не знати шта ваља почети, бити у забуни, тур.   el ogširmak ; у̏чини му сас ру̑ку   (тј. дати знак), тур. тако исто:   el etmeq . Искочи̏т из рӯка̑   фиг. изгубити, испустити из шака, тур. тако исто:   elden čikmak   изгубити се . – Иде̑ му од рӯке̑,   тур. тако исто:   elden gjelmeq   способан за израду неког посла.  – Узет у рӯка̑   (приступит послу).  – Из ру̑ке у̏ руке   (нпр. иде нешто).   Исп.   баздо̑ре . Учини̏јо сам му на̏ руку   (тј. помогао).  — Тво̏ја је, па̏шо, дуга̏чка ру̑ка   (тј. моћан си).  — О̏ћемо, а̏га, ама не сти̏же ру̑ка   (тј. нисмо кадри).  —

2.

вера, народ :   То на̏ша ру̑ка  неће.  — Да је у арну̑цку ру̑ку , па о̏ће.   Прил.  —

3.

време, почетак :   Из пр̏ве рӯке̏  пла̄ћа̑ше ни до̏бро, па по̏сле јо̏к.  —

4.

врста, квалитет :   Она̑ пр̏ва ру̑ка  што је би̑ла, бе̏ше кај тамо̏на, оно̑ после што је оста̏ло није ваља̏ло за ни̏шта.  —

5.

кришом :   Мо̏же ли испод рӯке̑  да се на̑ђе?   Занимљиво је да и Турци имају овај исти израз, и код њих има испод руке  исто значење.   У једном ферману из Дубровачког архива од 24 реби-ул-ахара 1020 (6-VII-1611) год. стоји: El altindan  satanlarin tuz akčesi miri ičun gîrift olunmasi   (тј. новац од соли која се кришом — испод руке  продаје да се заплени у државну корист).     С почетка месеца реџепа 1059 (11-VII-1649) године има овако једно место: Gȇtürdiḱleri tuzi el altindan  bei edüb   (тј. co коју донесу, продају испод руке ).  — У В. 1.   ру́ка  ж. (дат. ру̑ци , ак. ру̑ку , мн. ру̑ке , ген. ру́ка̑  и ру̀ку̑ , ру̀кама ) .

/   ру́ка   /   изр.   ру́ка ти (не) о̀тпала   клетва, обично се каже некоме што је у раду неспретан, немаран и сл.  – Ка̏ко си о̀во̄ са̀шила, ру́ка ти не о̀тпала! – Ма ко̀ је о̀во̄ ова̀ко̄ лу̑до начѝнијо, ру́ка му о̀тпала!   хо̏ће се ру́ка Бо̀жја̄   каже се кад је некоме нешто тешко урадити, кад се неко дуго скањива на нешто.  –   Хо̏ће му се ру́ка Бо̀жја̄ док у̏зме̄ ли̏бро у̏ рӯке!   ко̀му у ру́ци, те̏му и у гу̀зици   чује се у Дубровнику, а односи се на материјално преимућство, власт и сл.   ру̑ке ти уса̀хле   каже се некоме ко неспретно, неуредно нешто ради.  –   Ру̑ке ти уса̀хле, што̏ не̏ узме̄ш ме̏тлу и помѐте̄ш о̀во̄ смѐтлишта прѝд вра̄тима о̀т куће̄?   би̏т до̀бре̄ ру́ке̄   каже се за особу која је сретна у неком добитку и сл.  –   Изву́ци ми ло̏т, ти̑ си до̀бре̄ ру́ке̄!  – А̀ко сте, госпо̀ђа, до̀бре̄ ру́ке̄, о̀во̄ пома̀до̄ра̄, што ми је о̀стало, све̏ ће по̑ћ ко на о̀гањ.   (нѐ) бит с ру́ке̄ ,   (би̏т с неру́ке̄) (не) бити згодно да се нешто уради.  –   Ку́пи ми фо̀ље, с ру́ке ти је кад и̏де̄ш на̀ тӯ ба̑нду!   да̏т ру̑ку некоме   помоћи некоме у нечему.  –   Да̑ј ми ру̑ку да пренѐсе̄н таво̀лӣн на̀ другӯ ба̑нду!   да̏т/про̑ћ двје́ рӯке   приликом кречења или бојења прећи неку површину двапут.  –   Мо́раће ме̏штар да̏т двје́ рӯке, јер су тела́ри на фу̀њестрама ро̀вина̄ни.   да̏т некому до̀бре̄ ру́ке̄   частити некога за помоћ или рад мањом сумом новца.  –   Ва̏зда му да̑н до̀бре̄ ру́ке̄ кад ми помѐте̄ около̀ куће̄ и ба̑цӣ смѐтлиште.   ку́пит нешто испод ру́ке̄   купити нешто што је већ употребљавано, половно.  –   Ку́пили смо испод ру́ке̄ ма̏кину за ши̏т.   прикр̀стит се с ли̏јево̄н ру́ко̄н   чудити се нечему у великој мјери.  –   Ка(д) сан их сре̏ла за̏једно, прикр̀стила сан се с ли̏јево̄н ру́ко̄н.