са́бор , m.

1.

  die Kirchenversammlung , das Concilium , synodus : сабор  саборисаше и Арију  проклеше . [ cf.   вијеће ; куп ; збор ].

2.

  der Zusammenlauf des Volkes (der Wallfahrter) an Wallfahrtsörtern , confluxus populi , populus congregatus , concio : је ли било много сабора  данас код намастира  ? [ cf.   сајам   1 , дернек ].

3.

  н. п. на сукњи ,   die Falten , sinus .

1.   са̑бор , са̄бо̏ра  и са̑бора  м.   свечаност, слава неког манастира кад се код цркве купи народ из ближе и даље околине :   Јесте би̑ли на са̑бор ?  — Кр̏шан је са̑бор  бијо у Де̏вич за Госпођи̑ндан!  — Иде̑ по са̑борима  те прода̑ва де̏ што де̏ што.  — У В.   са́бор  м.

2.   са̑бор  непром.   стрпљење :   Чи̏ни са̑бор  још ма̏ло.  — Са̑бор  сеља̑мет   (тј. стрпљење спасење).  — Реч је арап.   sabr  им. стрпљење, мирно подношење непријатности ; нехитање .