са̏бља, f. (pl. gen.са̏ба̑ља̑) 1.der Säbel, acinaces. [cf.ђорда, ћорда, корда; ласа3]. 2.рече се и за човјека ваљана: Ово зачу сабља попе Раде. 3.(у Ц. г.)videперуника[1], мачиц.
Речник косовско-метохиског дијалекта
са̏бља, е ж.: Иде̑ зи̑ма кај о̏стра са̏бља. — У ЕЧ., VII, 249 има исто такво поређење:Kiliģ gîbi kijš gȇldi (дође зима као сабља). — У В.са̏бља ж.