Српски рјечник

сама̀рица , f.
1.
  (као у шали)   vide   самар   [1] .
2.
  у врху састављена а доље растављена два притиска (као розгва), који се мећу на кровове по пошву .

Речник говора јужне Србије

самари́ца  ж   направа за ношење цигала. Самарица, на којој могу бити тридесет и две цигле, радник носи на леђима.   „На самари́цу сам ци́гле износи́ја на тре́ћи спрат”   ( Врање ).