Српски рјечник

сама̀рица, f. 1. (као у шали) vide самар [1]. 2. у врху састављена а доље растављена два притиска (као розгва), који се мећу на кровове по пошву.

Речник говора јужне Србије

самари́ца ж направа за ношење цигала. Самарица, на којој могу бити тридесет и две цигле, радник носи на леђима. „На самари́цу сам ци́гле износи́ја на тре́ћи спрат” (Врање).