Српски рјечник

са̀ма̑р   [*] , сама́ра , m.
1.
  der Saumsattel , sagma , clitellae . На самару има дрвеница и стеља. Стеља, која је од клашња и наложена уздуж читавом сламом, стоји по коњу; по стељи је дрвеница, на којој је спријед главина , а остраг крстина , а ово двоје састављају и држе 1   штице . [ cf.   самарица   1 ].
2.
  у рака ,   die Krebsschale , testa cancri .

Речник косовско-метохиског дијалекта

сама̑р , а  м. :   Оба̄ли̏јо сама̑р .  — Да му ту̏рим сама̑р .  — Натова̏ријо на сама̑р .   Тур.   semer  им.  — У В.   са̀ма̑р , сама́ра  м.

Речник дубровачког говора

са̀ма̄р , -а́ра  м   врста седла за мазгу или магарца, товарно седло.  –   О̀бјеси то̀вару сѐпете на са̀ма̄р!

Речник говора Прошћења

са̀ма̄р , -а́ра , м.  — дрвено седло за ношење товара.