Српски рјечник

1.   са̏н , сна̏ , m.
1.
  der Schlaf , somnus .
2.
  der Traum , somnium .
2.   са̏н , а , о , adj.   vide   санан .

Речник косовско-метохиског дијалекта

са̑н  и са̏н , са̏на  м.
1.
а)   Не̏каки ме са̏нови , буди бо̑г с нама, напа̏ли.  — Рђа̏ве са̏нове  сни̑вам.
 —
2.
б)   У са̑н  се не сни̏јо   (каже се кад се помене у разговору неки немили покојник).  — Све што збо̏ри са̑н .  — До̏шло гу на са̑н   (тј. сањала).
 — У В. 1.   са̏н , сна̏  м.

Речник дубровачког говора

са̏н , а ,  придј.   поспан.  –   Са̏на је о̀на, за̀то̄ пла̏че̄.
/   са̏н   /   иза̀ сна   бунован.  –   Она̀ко̄ иза̀ сна није́сан зна̏ла нѝ ђе сан, ни ко̀ ме то̑ зо̀ве̄.

Речник говора Прошћења

са̑н , са́на , м.  — округла цинкана посуда слична лавору.  —   Успи варенику у сан.