са̏џак, са̏џака и саџа̏кам.троножац од гвожђа, на који се меће суд да се што кува.Тур.saǵ-ajakногаре од сача, тј. троножна справа под коју се меће жар, а на њу суд у коме се кува
или пржи или пече какво јело. — У В.са̏џа̑к м.
Речник говора Прошћења
са̏џа̄к, -а, м. — гвоздени троножац, на којем се кува јело, на огњишту.