Српски рјечник

свр́нути , свр̑не̑м , v. pf.
1.
  ablenken , deverto  [ cf.   свратити , шенути   1 ]:   сврнути коме с пута ; Ево сада вјером сврну .
2.
  н. п. папак с ноге ,   herabdrehen , detorqueo .

Речник говора Прошћења

свр́нути , свр̑не̄м  —
1.
наићи, заћи.  —   Сврни у кућу да се одмориш. Немој ђе сврнути с пута, иди право.
2.
  назадовати, пасти у несрећу.  —   Да богда му сврнуло, горе но му је! (клетва).