Српски рјечник

ше́нути   [*] , ше̑не̑м  v. pf.
1.
  н. п. с пута , сврнути   [1] ,   ablenken , deverto .
2.
vide   маћи   [2] ,   rühren , moveo : Ни петом не шену .
3.
  (по југоз. кр. )   vide   полудјети   (ваља да се мисли: разумом ) ,   verrückt werden , mente capi .

Речник говора Прошћења

ше́нути , ше̑не̄м  — пошашавити.  —   Она је шенула памећу, шашава је.