Српски рјечник

сѐир , *  m.   vide   сехир :   Кажу људи четири сеира  — Чини сеир  бијела Новина .

Речник косовско-метохиског дијалекта

сеи̑р , а  м.   чудо, призор :   Сеи̑р  је, љу̑ди, што сам дана̏с ви̏део!  — Искочи̏ли смо сви да гле̏дамо сеи̑р .  — Чини̑ сеи̑р   (тј. посматра, гледа).  — На̏ма ни за сеи̑р   (тј. за чудо је, необично нам) БМ.  — За сеи̑р  до̑ђи да ви̏диш.  — Со̏л гле̏дам сеи̑р  што се чини̑.  —   Реч је арап.   seir  им. идење, јуриш, одлажење ; путовање, полазак на пут ; шетање, теферичење ; seir etmeq   сеирити, чинити сеир ; seire gjitmeq   отићи на сеир ; seir jeri   гледалиште, место за одмор, за уживање, посматрање .   У Теварих-и-ал Осман од Ашик паша заде, цариградско издање, стр. 139:   Sultan Murad bir gjȗn adaja seire čikdi. Seirden döndü   (тј. с. М. једнога дана изађе на острво ради разгледања, уживања. Са шетње, излета се врати).  — У В.   сѐир  и сѐхир  м.   X у сѐхир  етимолошки није оправдано исто као и у речи севдах .

Речник говора јужне Србије

сеи́р   ( ар. )   ( тур.   seyir )   подсмех, исмевање, омаловажавање.   „Да је има́ја сре́ћу, не би га Бог за се́ир да́ја.”     „Кад ора́ћни вол кле́кне, ју́нчики сас ње́га ceи́p те́рав”   (посл.)   ( Врање ).

Речник говора Прошћења

сѐир , , м.  — гледање, разматрање; смијех.