Српски рјечник

сѝнија   [*] , f.
1.
  der (niedere) Speisetisch , mensa . vide   сто   [2] , cf.   софра , трпеза , астал .
2.
  Грбљу )   велики дрвени плитак пјат   Далм. ) плитица ).

Речник косовско-метохиског дијалекта

сини̏ја  и сӣни̏ја , е  ж.   велика бакарна тепсија, која служи као совра, јер се на синији поређају разна јела, санови, хлеб, кашике, виљушке и остало и са ње се обедује . Исп.   сени̏ја .     ЕЧ., VII, 284:     Siniler ve tepsiler   (тј. синије и тепсије).  — У В.  и Br. Iv.   sinija  ж., али објашњење недовољно . Турци су ову реч sini  узели од Персијанаца, а ови од Кинеза, као и реч čini . Sini  им. буквално значи кинеска израда, од бакра или од пиринча начињена тепсија са које се обедује .

Речник говора Прошћења

сѝнија , -е̄ , ж.  — округла, ниска трпеза, софра са које се једе.