Српски рјечник

сѝнор   [*] , сино̀ра , m.   die Grenze , terminus . vide   међа   [1] , cf.   граница .

Речник косовско-метохиског дијалекта

си̏нор , а  м.   граница, међа :   Ди̏гоше се те га уби̏ше у њин си̏нор .  — Грч.   σύνορον , тур.   sinor .

Речник говора јужне Србије

сино́р  м   ( грч. )   ( тур.   synor  - међа , граница )   потес неодређене површине.   „У ова́ј сино́р су њи́ве, а у тај та́мо лива́де.”     „Сулејма́н бег је држа́ја цел сино́р од Ра́таје до Жбе́вац”   ( Ратаје ).