синџи̑р, синџи̑рам. (Дрсн.): Ве̄за̏ли га сас синџи̑р. — У В. и Br. Iv. sìndžîr, sindžíra м.Перс.zenǵir, тур. народски zinǵir им. ланац; оков, букагије; фиг. оно што као ланац долази једно за другим напр. сабирци у рачуну.
Речник говора Прошћења
сѝнџӣр, -и́ра, м. — ланац у који се пси вежу. — Свежи Шарова у они синџир.