си̏т, а, -о придј. 1. каже се за онога ко је довољно јео, па се наситио. – „О̏(д) шта си̏т, о̀ тега̄ и дѐбео” – го̀ворӣ се у на́роду. 2. каже се за храну од које се дуго остаје сит. – Гра̏х са су̀хијен ме̑со̄н је си̏т, о̀д њега се не огла̀днӣ бр̏зо.