1.   си̏т , а , о , adj.

1.

  satt , satur  [ cf.   1   ситан   2 ]: Сит  гладну не разбира .

2.

  сита година ,   fruchtbar , fertilis . cf.   гладан   [2] .

2.   си̏т  [ 2   свит ], m.   ( зап. )   vide   сјет .

си̏т , а , -о  придј.

1.

  каже се за онога ко је довољно јео, па се наситио.  –   „О̏(д) шта си̏т, о̀ тега̄ и дѐбео” – го̀ворӣ се у на́роду.

2.

  каже се за храну од које се дуго остаје сит.  –   Гра̏х са су̀хијен ме̑со̄н је си̏т, о̀д њега се не огла̀днӣ бр̏зо.